Zdravo, ja imam 18 godina, tek što sam napunila..
Imam 3 brata i 2 sestre , ali su svi stariji od mene pa su se poženili i
poudavale ostali smo samo jedan brat i ja kod kuće..Živimo u kući sa
babom (tatinom mamom), mama i tata su mi nekada bili zaposleni u dobrim
firmama i imali dobra primanja , ali kako su se počele raspadati firme
dobili su otkaze 2004.god, od onda nigde nisu zaposleni a bili su sposobni
za rad..Odhranjivali su nas šestoro i svi smo jako lepo vaspitani i nikada
nisu imali problema sa nama…Ali ima i kod nas problema,tata mi pije od
kad zna za sebe valjda,sve bi to bilo u redu da zna da se kontroliše ali
on ne zna i onda se napije i pravi nam probleme,mnogo puta je morala
dolaziti policija zbog njega…to se dešava jako često…zatim mama mi je
pre 5-6 godina saznala da ima šećernu bolest ,uzima inzulin 4 puta na dan,
da bi pre godinu dana završila u bolnici u jako lošem stanju da bi nam
rekli da joj je srce oslabilo ,posle tog joj je bilo bolje ,,da bi sada od
20.12.2015. do pre koji dan ušla  bolnicu 7-8 puta u istom stanju sa
gušenjem ,ne znam kako sam to podnela ,jer mi je ona sve na svetu…kako
sam već rekla da su nezaposleni i sada mama nesposobna za rad ,pre 3 godine
su nam isključili struju i nikako ne možemo da isplatimo i da nam je
uključe , ja sam srednju školu završila u mraku…   niko da se nađe da
nam pomogne… :/ zatim mi je sestra ostala trudna u avgustu 2015 se
trebala poroditi ,da bi joj u julu rekli da bebi ne kuca srce …da bi sad
opet ostala trudna i da bi joj rekli da plod ne postoji ,da je trudnoća
lažna…moja mama je najbolja žena na svetu ali njena svekrva (tatina mama
) je mrzi,zato što je srpkinja ,i od kad je moja mama došla u tu kuću ona
joj ne da mira ,i mi dok smo bili deca stalno nam je punila glavu protiv
naše mame ali  nije uspela da je zamrzimo,život ću dati za nju…uglavnom
svašta nam radi baba iza leđa i jednostavno ne znamo viže sta da
radimo,mama je bolesna ,nemamo struje ,tata se opije čim dođe do para
,baba nas zajebava , ništa nam ne ide od ruke ,tačno kao da smo
prokletiii…ko da nam pomogneee??? opširno je jako ,ali lakše ce mi biti

Draga M.,

saosećam sa tobom i iskreno mi je žao što se nalaziš u tako lošoj situaciji. Drago mi je jer se ne predaješ i jer si se obratila našem savetovalištu. To je dobar početak u nastojanju da se bar nešto promeni nabolje.

Čitajući tvoje pismo, već na samom početku uviđam da ste se ti i tvoja porodica susreli sa problemom koji je pogodio mnoge porodice. Kako navodiš, tvoji roditelji su ostali bez posla, a samim tim i finansijske sigurnosti. Verujem da im je problem nezaposlenosti bio još teže prihvatljiv uz činjenicu da su još uvek bili radno sposobni, kao i da treba prehraniti višečlanu porodicu kao što je vaša. Ipak, često teške životne prilike i sa druge strane bogatstvo kao što je imati šestoro dece, nateraju čoveka da se bori. To su uradili i tvoji roditelji, odhranili su vas i vaspitali i verujem da im nije bilo lako nositi se sa svim izazovima na tom putu.

Kako u pismu navodiš, kasnije su problemi nastavili da se nižu, dodatno otežavajući celokupnu situaciju. Pijanstva tvog oca su sve češća i kako kažeš uzrokuju vam sve veće probleme usled kojih je intervenisala i policija. Tvoja majka se već par godina leči od dijabetesa i njeno zdravstveno stanje se u poslednje vreme više puta pogoršalo. Kako navodiš, saznajete i da joj je srce oslabilo. Takva višegodišnja borba sa problemima, bolešću i nedaćama često ume da izmori čoveka i ostavi trag. Sve to je pratila i teška materijalna situacija, pa ste već tri godine bez struje usled nemogućnosti da izmirite dugove. Nije bilo nikoga da vam pomogne. I pored takvih uslova, problema oko sebe i brige za majku koja ti je “sve na svetu”, ti si uspela da završiš srednju školu. To je za svako poštovanje i mnogo govori o tebi i snagama koje poseduješ i koje ne treba da zanemariš. Verujem da je bilo bolno iskustvo za sve vas, a naročito za tvoju sestru, to što se suočila sa gubicima koje navodiš. Nakon takvog iskustva tuga ostaje, ali bol vremenom jenjava ako su tu voljene osobe koje pružaju utehu, ljubav i podršku. Čini mi se da tenziju i nezadovoljstvo dodatno pojačava babino ponašanje prema tvojoj mami, tebi i bratu. Kažeš da oduvek mrzi tvoju mamu i pokazuje netrpeljivost zbog njene nacionalnosti. Deluje mi da te još više ljuti to što je baba i vas decu pokušala da okrene protiv majke i što vam “svašta radi iza leđa”. Ne vidiš izlaz iz svega toga i osećaš bespomoćnost jer ne možeš da računaš ni na tatu jer se opija, ni na mamu jer je bolesna.

Iz pisma mi deluje da sa sobom nosiš veliki teret i da očajnički tražiš nekoga ko će bar malo da ti olakša i pomogne ti u svemu tome. Verujem da osećaš strah od neizvesnosti, šta će i kako će biti sutra. Taj strah, brižnost koja je prisutna i nezadovoljstvo usled nemogućnosti da zadovoljiš neke od svojih osnovnih potreba, teraju te da se pokreneš, da napokon nešto preduzmeš. Prepoznajem tvoju spremnost i rešenost da se trenutna situacija promeni i da stvari krenu na bolje. Ipak i pored sve tvoje dobre volje i spremnosti, treba da znaš da na neke stvari ne možeš da utičeš i da nije u tvojoj moći da ih promeniš. Ne želim da me pogrešno shvatiš i da odustaneš od svojih namera, samo želim da ti nagovestim da ćeš se sretati sa mnogim izazovima i da neka od tvojih očekivanja možda neće biti ispunjena. Ali svaka, bar i mala, promena biće značajna i biće ti podstrek da nastaviš dalje u svojoj borbi. Vredi pokušati, zar ne?

Spomenula si još dva brata koja su oženjena i sestru koja je udata. Verujem da i oni imaju svoje probleme, mislim pre svega na sestru čije nam gubitke pominješ, ali jesi li razmišljala da se i oni nekako uključe u rešavanje vaše situacije? Pretpostavljam da su stariji i iskusniji od tebe, i da iako su upućeni u trenutnu situaciju treba opet da pokušaš da razgovaraš sa njima i zamoliš ih za pomoć. Ako ništa drugo, bar mogu da porazgovaraju sa tvojim ocem i babom da vam ne stvaraju dodatne nevolje. Navodeći im ozbiljnost posledica koje mogu uslediti zbog njihovog ponašanja, možda naprave neki pomak. Ako to ne bude delotvorno i otac i baba nastave da prave probleme, šta misliš da privremeno odete kod nekog od njih (braća, sestra) ako su u situaciji da vas prime? To bi te rasteretilo jer bi ti neko od njih pomogao oko bolesne majke. Ipak je to i njihova majka, zar ne? Ako ti ovi predlozi ne ulivaju previše nade, kako ti se čini ideja da odeš do vašeg Centra za socijalni rad? Tamo možeš da se obratiš stručnom licu koje ti može dati neki koristan savet, a pored toga možeš i da se raspitaš o svojim pravima. Jedno od njih je i pravo na socijalnu pomoć, pa ti zbog materijalne situacije u kojoj se nalazite, dodatne informacije neće biti na odmet. Pored toga, možeš dobiti i informaciju kojoj još ustanovi možeš da se obratiš, a da bar malo poboljšaš svoju situaciju. Da li si, pored svega ovoga, razmišljala da se prijaviš na Biro i nađeš neki posao? Kao nezaposleno lice na evidenciji Biroa možeš imati određene pogodnosti, a možeš i naći neki posao koji će ti bar malo odagnati misli od problema, ali i obezbediti prihode koji ti mogu biti značajni. Nadam se da će neki od ovih predloga doprineti boljitku.

Srećno!

Tvoje vršnjačko savetovalište!