Zdravo! Imam veliki problem sa kojim ne znam da se borim. Naime, pre dve godine sam imala strasne napade panike. Strah od smrti, bolesti, nesrece. Bila sam kod psihijatra i on mi je dao ksalole. Nakon dva meseca terapije, napadi su prestali. Sada, nakon dve godine, pojavljuju mi se isti, ako ne i gori napadi. Povremeno mi se javlja strah od samoubistva. To je poslednje sto bih ikad uradila. Volim svoj zivot, imam sve uslove za srecan zivot. Mada majka mi je cesto bolesna, a i tata je nedavno imao operaciju tumora. Problemi sa ovakvim napadima mi se desavaju u toku stresnog perioda. Trenutno sam zauzeta oko ispitnog roka, a ovakvi napadi su sve cesci. Desilo mi se par puta da gubim dah, osecam bol u grudima, nesvesticu, i neopisiv strah od smrti. Imam osecaj kao da ludim. Danas sam bila na faxu, i imala sam osecaj da cu skociti sa balkona, mada je to nesto sto nikad ne bih uradila. Sada imam strah od visine, i primecujem da zbog ovih problema gubim moc komunikacije sa ljudima, jer se na trenutke zadubim i razmisljam o ovom problemu. Da li postoji neko sa slicnim problemom? Ili sam ja fenomen. Da li je ovo anksioznost, neki jaci stres, ili nesto sasvim drugo? Kako da suzbijem ovaj strah, ovo razmisljanje? Da li treba da se ponovo obratim psihijatru? Ne zelim da pijem lekove. Smatram da ne pomazu, jer se nakon prestanka terapije opet javljaju napadi. Pomozite mi.. Unapred zahvalna.

Draga,

obraćaš nam se jer se u poslednje vreme ne osećaš dobro. Osećaš da te preplavljuju strah od bolesti, smrti, a osećaš i fizičke teskobe usled tih napada panike.

Kažeš da si se pre dve godine, zbog slične situacije obratila psihijatru, te me to navodi da pretpostavim da je ideja o anksioznosti odatle i potekla. Simptomi koje si opisala mogu da liče na anksiozne napade. A lek koji si pila i koristi se u ovakvim slučajevima. Ali kako ni ti ni ja nismo psihijatri, ne bi trebalo da nagađamo. S toga, prešla bih odmah na jedno od tvojih pitanja pred kraj pisma, a to je da li bi trebalo da se ponovo obratiš lekaru. Smatram da bi to trebalo da uradiš. Imala si dobro iskustvo ranije, a to je da su se nakon terapije od dva meseca simptomi povukli.

Ali, ono što primećujem da tebe muči je da ne želiš da uzimaš lekove, jer se stanje vrati nakon prestanka terapije. Ono što bi moglo da bude nešto drugačije ovaj put je da potražiš podršku i nakon isteka perioda uzimanja terapije lekovima. Lekovi i služe da u prvi mah smanje simptome, kako bi kasnije na njihovom uzroku moglo dalje da se radi kroz psihoterpiju. Ona može da se počne i dok se lekovi uzimaju i nastavlja se dalje dok se osoba ne oseti osnaženom. Psihoterapija osnažuje u smislu da osoba može da prevaziđe naredne stresne situacije bez posezanja za lekovima, bez javljanja teskoba. To je proces, zahteva strpljenje, al verujem da se vrlo isplati. Jasno ti je da naše savetovalište, ipak, ima ograničenja za ovako dugotrajnu i kontinuiranu podršku. Kada do kraja ne istražimo uzrok problema, dešava se da se neprijatna osećanja vraćaju i iznova ometaju funkcionisanje.

Pri poseti psihijatru možeš da se raspitaš o programu u njihovoj ustanovi. Možeš da se raspitaš da li imaju pristup individualnoj ili grupnoj terapiji kojoj bi se mogla priključiti, jer imaš dilemu da ti uzimanje lekova neće pomoći na duže staze.

Ukoliko ne postoji takva vrsta podrške u okviru pomenute ustanove, i ukoliko tvoja porodica može da finansijski da podrži ovaj vid podrške, možeš da se raspitaš o mogućnostima psihoterapije kod terapeuta koji rade samostalno, privatno. Podatke o psihoterapeutima možeš, verujem, da dobiješ i od svog psihijatra ili možda u tvojoj okolini neko zna nekoga ko se bavi ovakvom vrstom podrške. Ukoliko ne dobiješ informacije ni od koga pomenutog, možeš nama da pišeš ponovo, a mi ćemo se potruditi da ti obezbedimo informacije.

Postoji mnogo ljudi sa istim problemom koji imaš i ti, tako da medicinski fenomen nisi. Važno je samo kako pristupaš problemu. Neka javljanje nama bude onda tvoj prvi korak u tako odgovornom pristupu tvom zdravlju.

Uz tebe smo i pri svakom narednom.

Tvoje Vršnjačko savetovalište