Zdravo, ja imam 18 godina, tek što sam napunila.. 
Imam 3 brata i 2 sestre , ali su svi stariji od mene pa su se poženili i
poudavale ostali smo samo jedan brat i ja kod kuće..Živimo u kući sa
babom (tatinom mamom), mama i tata su mi nekada bili zaposleni u dobrim
firmama i imali dobra primanja , ali kako su se počele raspadati firme
dobili su otkaze 2004.god, Pročitaj celo pismo 18 godina
Zovem se D., devetnaestogodišnjakinja sam, studentica druge godine
Medicinskog fakulteta. Jedinica sam, živim sa roditeljima. Pišem Vam sa
ciljem da će ovo pismo donijeti neki putokaz kuda i kako dalje. Također,
unaprijed se izvinjavam radi vrlo vjerovatno nepreglednog izlaganja mojih
problema, te skakanja sa misli na misao. Naime, proteklih nekoliko mjeseci
moja borba sa samom sobom postala je mnogo teža no prije.
Pročitaj celo pismo Poštovani,
Ovdje sam zato što mi treba neki savjet i nadam se da ćete ga
što pre dati. Pa, prvo da se predstavim. Imam 14 godina i odličan sam
učenik. Svi me prepoznaju prema mom glupiranju i pokušajima da nekom
pomognem ili usrećim. Ali, to radim zato što znam kako je biti nesrećan.. Pa
kako da počnem sa mojim problemima? Pročitaj celo pismo Zdravo
Zdravo
Imam 14 godina. Od ranog djetinjstva imam kompleks zbog kilaže. Svi su me
zezali zbog toga i nekako sam uspio smršat da mi svi govore da sam
zgodan, nije bilo lako ali sam uspio. Na svojim leđima sam osjetio kako je
to praviti kuću od crkavice i slično. Od ranog djetinjstva nisam uživao, već
sam bio željan svega da bi se prokleta kuća napravila. Pročitaj celo pismo Pakao
Već duže vreme provodim čitajući pisma i odgovore na ovom sajtu
i zaista mi se dopao način na koji je sve osmišljeno, čak i odgovori su
detaljni i veoma koristni pa sam odlučio da vam i ja pišem. Imam 16
godina, homoseksualac sam, iz manjeg grada u Vojvodini. Za moju seksualnu
orijentaciju zna sestra (25 godina) koja me u potpunosti podržava i uvek
je tu za mene, Pročitaj celo pismo Nositi se sa onim što jesi
Evo ovako, imam 16 god, veliki sam pesimista i takav sam zbog
ljubavi. Sve mi otprilike ide odlično, sreća je uglavnom na mojoj strani
kao i vreme. Društvo i ljubav mi nisu jača strana. Što se tiče društva,
trudim se da sa svima budem okej i to mi ide od ruke, nikome u društvu
nisam manje više naklonjen, sem jednoj drugarici. Ona je jedina osoba koja
je u stanju da prihvati moje društvo tj. prisustvo bez problema, mada i ona
počinje da me sve češće izbegava. Društvu sam dobar samo kad mogu da
im pomognem ili kad trebam da ih saslušam, mislim na njihove probleme, kad bi
ja počeo o svojim problemima svi bi pobegli. Stoga ja pokušavam da
pronađem sebi neko drugo društvo, mada mi to ne polazi za rukom jer sam
grozan u sticanju novih prijatelja. Zato ja od vas tražim savet koji bi mi
pomogao da se na neki način opustim i nađem svoje pravo društvo. Uzmite
u obzir da sam 99 godište i da sam krenuo godinu dana ranije u školi pa je
većina mog društva 98 godište. Ako mi date zanimljiv savet rado ću sa
vama podeliti svoje ljubavne muke, tako da njih ostavljam za sledeći put,
pošto ne znam da li ću dobiti odgovor na ovo ali čisto sumnjam.
Dragi vršnjače,
Naravno da ćeš dobiti odgovor na svoje pitanje, vršnjačko savetovalište postoji zbog tebe i svih drugih mladih osoba kojima je potreban savet ili pomoć. Iz dugogodišnjeg iskustva našeg tima koji odgovara na brojna pitanja mladih ljudi, možemo tvrditi da nema tog problema koji nije moguće razumeti, pronaći različite pristupe u rešavanju, a samim tim podrškom otvoriti vrata za pronalazak rešenja. Pročitaj celo pismo Nepozeljan
Već duže vreme provodim čitajući pisma i odgovore na ovom sajtu i zaista mi se dopao način na koji je sve osmišljeno, čak i odgovori su detaljni i veoma koristni pa sam odlučio da vam i ja pišem. Imam 16 godina, homoseksualac sam, iz manjeg grada u Vojvodini. Za moju seksualnu orijentaciju zna sestra (25 godina) koja me u potpunosti podržava i uvek je tu za mene, zna drugarica mog godišta koja je takođe moja velika podrška, i još jedan dečko (15 godina) kog poznajem iz moje osnovne škole koji je takođe gej. Svi oni mi pružaju podršku, imam dosta društva koje ne zna za mene ali su mi jako bliski i dragi. Razlog zbog kog vam pišem je to što Pročitaj celo pismo Nositi se sa onim što jesi
Poštovani, imam 20 godina i po meni velikih psihičkih problema još od svoje 13e godine. Jedinica sam, roditelji mi imaju ok brak, nema nasilja u porodici bar. U početku je to bila anksioznost, samopovredjivala sam se, mama je sve to znala, ali je mislila proći će. Stanje mi se s godinama pogoršavalo, posećivala sam jedno vreme psihologa i psihijatra, ali je to bio kratak period da bi se pokazali neki rezultati. Jedino me u životu ponekad drže reči psihologa zar ne mislim da bi samoubistvo bio sebičan Pročitaj celo pismo Depresija, anksioznost, strahovi
Prvi put sam to uradila relativno skorije. Osecaj je bio tako dobar… Pre toga sam neko vreme razmisljala o tome, ali sam pokusavala da se smirim i da izbacim to iz glave. Nije me bilo strah, vec sam se osecala kao da je to jako pogresno. Ali te veceri mi je bilo jako tesko. Osecala sam se umorno i usamljeno i iako znam da imam dobre prijatelje koji ce biti uz mene kad mi je tesko, nisam mogla da se oduprem. Imam 15 godina i plasim se da kazem bilo kome. Ukljucujuci i najboljim prijateljima. Ne zelim biti odbacena Pročitaj celo pismo Treba mi pomoc
Evo ovako, imam 16 god, veliki sam pesimista i takav sam zbog ljubavi. Sve mi otprilike ide odlično, sreća je uglavnom na mojoj strani kao i vreme. Drustvo i ljubav mi nisu jača strana. Sto se tice društva, trudim se da sa svima budem okej i to mi ide od ruke, nikome u društvu nisam manje više naklonjen, sem jednoj drugarici. Ona je jedina osoba koja je u stanju da prihvati moje društvo tj prisustvo bez problema, mada i ona počinje da me sve češće izbegava. Pročitaj celo pismo Pesimista