Poštovani, imam 20 godina i po meni velikih psihičkih problema još od svoje 13e godine. Jedinica sam, roditelji mi imaju ok brak, nema nasilja u porodici bar. U početku je to bila anksioznost, samopovredjivala sam se, mama je sve to znala, ali je mislila proći će. Stanje mi se s godinama pogoršavalo, posećivala sam jedno vreme psihologa i psihijatra, ali je to bio kratak period da bi se pokazali neki rezultati. Jedino me u životu ponekad drže reči psihologa zar ne mislim da bi samoubistvo bio sebičan postupak sa moje strane. Smatram sebe inteligentnom osobom, ali nisam postizala odličan uspeh u srednjoj školi, jer me uvek moje stanje “kočilo”. Prošle godine sam se preselila u drugi grad sa roditeljima, nisam primljena na fakultet, to je dovelo da imam još niže samopouzdanje i mišljenje o sebi. Stanje mi se pogoršalo u zadnjih godinu dana. Bukvalno ne postoji stvar koje se ne plašim, ne mogu da se izborim sa iracionalnim strahovima, plačem svaki dan, imam nenormalne napade panike kada vidim da nemam kontrolu nad nekom situacijom, nemam ni jednog prijatelja, ne izlazim, ne družim se. U nezdravoj sam vezi već 2 godine samo zato što se užasno plašim samoće. U poslednje vreme mnogo razmišljam o samoubistvu i više stvarno ne znam šta da radim, mislim da sam u bezizlaznoj situaciji, u mnogo sam lošem stanju i ne znam kako sebi da pomognem. Jedina želja mi je da budem bar jedan dan normalna kao ostale devojke…

Zdravo!

Drago mi je što i pored svih poteškoća i “bezizlazne situacije”, imaš interesovanje da pokušaš ipak sebi da pomogneš. Nadam se da ćeš u odgovoru na svoje pismo pronaći neka od mogućih rešenja.

Kažeš da sada imaš 20 godina, a da si primetila još od svoje trinaeste godine da se kod tebe nešto događa. Ako sam dobro razumela problemi su vremenom postajali sve intenzivniji. Moram priznati da je to dug period i verujem da samo ti znaš koliko je bolno godinama nositi takav teret.

Navela si da je to u početku bila anksioznost, da si se kasnije samopovređivala. Napisala si da je tvoja mama sve to znala, ali da je mislila da će vremenom proći. Takođe, pominješ da si jedinica i da tvoji roditelji imaju skladan brak. Nisi nam napisala da li je neki neki dogadjaj prethodio tvojim problemima? Da li te je nešto, što do tada nikada nije, dodatno uznemirilo?

U pismu si napisala da si jedno vreme posećivala psihologa i psihijatra. Dopada mi se što prepoznaješ da je to bio kratak period za postizanje neke promene kod tebe. Ono što želim da ti kažem jeste to da možda opet možeš da pokušaš. Odlazak lekaru, psihijatru, kao i mnoge druge stvari u životu od nas zahtevaju posvećenost, kontinuitet i želju kako bi do promene došlo. Iz iskustva drugih ljudi, taj proces može trajati više od onoga što mi očekujemo. Svako od nas je različit, pa samim tim i put i trajanje lečenja drugačije. Nekome je dovoljan razgovor i savetovanje, a neko ima potrebu i da pije medikamentoznu terapiju koju lekar prepiše. I jedan i drugi način mogu trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Ono na šta ti možeš uticati jeste razvijanje odnosa sa lekarom. To podrazumeva uspostavljanje poverenja kako bi mogla potpuno otvoreno i slobodno da kažeš sve šta misliš i osećaš. Verujem da u nekom trenutku možda može sve ovo biti po malo i teško, ali svaki problem koji je ispred nas i u nama, pa i onaj najmanji traži od nas da se borimo.

Napisala si da u poslednje vreme razmišljaš o samoubistvu, kao i to da te u životu ponekad drže reči psihologa da je to sebičan potez. Složiću se sa tim. Takođe, želim da znaš da spas nije u tome! Koliko god ti to u ovom trenutku izgledalo nemoguće. Samoubistvom čovek sebi oduzima sve! Samoubistvo predstavlja kraj u kome ne postoji prilika da nešto promenimo i spasemo sebe od okončavanja sopstvenog života. Razumem da je teško. Neke poteškoće, nekada u životu mogu delovati obeshrabrujuće. Dešava se da se ljudi u takvim momentima pomišljaju da unište sebi život, misleći da će im takvo rešavanje „muka“ doneti mir. Mada, neće.

Kažeš da si se prošle godine sa roditeljima preselila u drugi grad i da nisi upisala fakultet, da je to dodatno „poljuljalo“ tvoje samopouzdanje. Ovakve situacije nisu neuobičajene, ali ne i tako prijatne kad se dogode. Verovatno ima još puno tvojih vršnjaka koji su u sličnoj poziciji. Dešava se, ali je takođe moguće uz malo truda položiti prijemni. Svakako, kada se budeš osećala bolje i budeš spremna da se pripremaš za upis opet to možeš i učiniti, ukoliko ti je bitno da studiraš. Napisala si da se sada ni sa kim ne družiš, ne izlaziš, možda ti studiranje može doneti i nova poznanstva i prijateljstva.

Napisala si da si u nezdravoj vezi već dve godine jer se plašiš samoće. Nisam razumela najbolje sta to za tebe znači? Ukoliko ti u odnosu sa partnerom nešto smeta, a bitno ti je da budete zajedno, onda bi možda mogla to i da mu kažeš. Razgovor i iskrenost su deo veze. Bitno je da tvoj partner zna kakva su tvoja očekivanja, želje i potrebe. Nisi nam napisala da li tvoj momak zna kako se ti osećaš? Podrška koju dobijamo od bliskih ljudi može biti značajna za istrajnost i postizanje ciljeva.

Pri kraju pisma da još jednom razmotrimo pitanje stručne pomoći koja ti je potrebna. Značajno je da je potražiš i to pre svega od stručnjaka kod kojih si već bila i da u tome treba da budeš istrajnija. Moguće je da to preraste u psihoterapiju, ukoliko stručnjaci kojima si se obraćala to rade. Ako ne rade, onda te mogu uputiti nekome, jer problem o kojima govoriš zahtevaju obično dugoročni posvećeni savetodavno terapijski rad. To je rad sa terapeutom, koji je stručan u pružanju pomoći i podrške svojim klijentima kako bi se osećali bolje i razrešili tegobe koje ih remete u svakodnevnom funkcionisanju. O psihoterapiji se možeš informisati i na internetu. Možda možeš da pogledaš sajt http://www.epsihoterapija.com/. Tu možeš da vidiš šta je psihoterapija, kao i terapeute i njihove kontakte skoro u svim gradovima Srbije. Ovakav vid pomoči terapeuti naplaćuju, možda može biti finansijski zahtevno, ali svakako možda možeš da pokušaš i da se raspitaš.

Ono što na kraju želim da ti kažem jeste to da kako problemi ne dolaze preko noći ne mogu se brzo ni rešiti. Potrebno je da budeš strpljiva u borbi sa svim stvarima koje te muče i opterećuju ti život.

U svakom trenutku možeš opet da nam pišeš.

Pozdrav iz Vršnjačkog savetovališta!