Vec duze vreme razmisljam o tome da se ubijem. Razlog zbog koga zelim da to uradim je jedan decko. Zaljubljena sam u njega tj. volim ga,ali on mene mnogo povredjuje. Bili smo dva puta zajedno i oba puta me je prevario,nadala sam se da nece,ali ipak jeste. Pokusavam da ga zaboravim,ali mi ne ide,ne mogu da se zaljubim u drugog. Sa njim se cujem povremeno,nekako me jedino to cini srecnom sto ponekad mogu da ga cujem,ali na kraju dana on me skroz ignorise,ne zeli ni da se javi niti slicno,onda celu noc placem i kajem se s reklato sam mu pisala i sto sam mu rekla da ga volim,jer on to ocigledno koristi. Zbog njega sam popustila u skoli,ne mogu da jedem,svaku noc placem,imam problema sa zdravljem,cak sam i u depresiju upala,uopste nisam dobro,zbog toga zelim da sebi oduzmem zivot. Ne mogu nikome da se poverim,jer niko ne razume kroz sta prolazim i koliko mi je tesko.

Draga naša,

pišeš nam da si već duži period u lošem stanju zbog odnosa sa dečkom u kog si zaljubljena i koga voliš, sa kojim si već ranije dva puta bila u vezi. Kažeš da te jako povređuje to što te je varao, to što sada samo ponekad dopušta da se čujete, ali i što te uglavnom ignoriše. Ako sam te dobro razumeo, gotovo sve svoje vreme i misli si usmerila na njega, srećna si samo u tim retkim momentima kada se čujete, a ostatak provodiš u patnji, plaču, ponekad i sa mislima da je situacija toliko nepodnošljiva da bi sebi oduzela život. Zbog situacije u kojoj si i druge životne sfere trpe, pa si popustila i u školi i, kako kažeš, imaš problema sa zdravljem.

Zaljubljenost ume da bude jak osećaj, a osoba u koju smo zaljubljeni može delovati na nas kao suprotan pola magneta. Takođe, to je takvo osećanje, koje je u stanju da preplavi svaku logičku misao, jer su emocije te koje brže deluju na nas od razuma. Pošto znamo da su emocije prisutne, možda smo se ponekad i zapitali: “Mogu li uopšte da biram šta ću osećati ili u koga ću da se zaljubim?” Tada može delovati da mi ni ne možemo uticati na to, tačnije, da smo potpuno nemoćni pred emotivnim svetom, koji vodi svoj odvojeni život i poseduje svoja pravila, ali čije posledice mi trpimo. Posledice – koje mogu biti povoljne ili nepovoljne po nas.

Ali, ovo je samo jedna strana emotivnog sveta. Ne možemo racionalno odlučiti koju bi emociju “trebalo” osetiti, ali ono što možemo je kontrolisati njihov tok i uticanje na naš život. Kada nas bez i malo upliva razuma one preplave, možemo izgubiti osećaj za životne prioritete, za stvari koje su nam važne. Zato bih sada malo pisao o njima.

Uz svo poštovanje same činjenice da si jako vezana za osobu o kojoj pišeš, dve činjenice su na mene ostavile jak utisak dok sam čitao tvoje pismo.

Prva je ta da je izvor tvog lošeg stanja uticaj druge osobe. Ti kažeš da znaš šta želiš i trudiš se da to dobiješ, ali druga strana to ne pokazuje svojim ponašanjem. Kao što gore rekosmo, možda nije moguće očekivati da se osećanja izbrišu, ali možda je moguće prihvatiti poruku koju tvoj bivši momak pruža svojim ponašanjem. Da li on to radi na jasan ili nejasan način, na nežan ili grub način, to je već do njega, ali na tebi može biti da se još jednom zapitaš, “Da li možemo uticati na to šta će druga osoba da oseća?”

Drugi jak utisak je taj da možda nije pošteno da zbog jedne vrednosti, a to je u ovom slučaju ljubav, ostale takođe velike vrednosti koje navodiš u pismu ispaštaju. Zdravlje, škola i druge. Kažeš da ne možeš da se zaljubiš u nekog drugog. Kao što, pretpostavljam, ni u ovog momka se nisi zaljubila na silu, tako nećeš ni u nekog novog. Ne treba juriti zaljubljivanje, ono, kao što i sami znamo, dolazi spontano.

Sve te vrednosti koje smo naveli i još mnogo drugih, vode do jedne glavne – a to si TI. Ti si sebi najveća vrednost, i kao i svaka mlada osoba koja je u stanju da voli ovako kako u pismu opisuješ, zaslužuješ još mnogo uspešnijih šansi. Pogotovo zato što si još u školi i zato što je još mnogo sazrevanja pred tobom, i još mnogo novih poznanstava.

Kada patimo od problema koji su racionalne prirode, savet ili neka druga pomoć nam može pomoći u startu. Kod emocionalnih problema je drugačije i oni ponekad umeju da potraju. Gubici su deo naših života i od njih ne možemo pobeći. Gubici mogu biti najrazličitije vrste, pa i sam gubitak osobe koju volimo. Bilo bi dobro da se zapitaš da li si uopšte pustila da probaš da ta osoba ode iz tvog života? Možda nisi, jer deluje kao da se i dalje boriš za nju. Možda bi, kada bi je pustila da se polako udaljava, shvatila da to i nije toliko nepodnošljivo. Emotivni problemi traju, ali način njihovog rešenja je ponekad prihvatanje, uz koje često ide i faktor vremena, tokom kog se pati. Kada se otpati do kraja, problem je rešen, ili više ne postoji. Voleo bih da to upamtiš vršnjakinjo, ovo je matrica koja će se možda pojavljivati u mnogim drugim životnim sferama. Ponekad i sami psihijatri svojim pacijentima kažu ’’Idite kući i patite’’, baš zato što znaju da je to jedni način, ali način nakon kog se oseti i veliko olakšanje. Patnja nije ni lako ni prijatno osećanje, ali kroz nju sazrevamo i spremamo se za budući život.

Kažeš i da niko ne bi razumeo tvoj problem. Voleo bih da probaš svoj problem da objasniš drugu ili drugarici, baš ovako kako si ga napisala nama. Čvrsto verujem da postoje vršnjaci koji bi razumeli, jer je velika verovatnoća da su možda imali slično iskustvo. Ponekad umemo da delujemo nerazumnije drugima nego što stvarno jesmo, a tu barijeru samo razgovor može da otkloni.

Takođe, razgovor sa psihologom uvek može biti dobar, zbog same činjenice da je stručno lice u stanju da nam da objektivan savet koji nam može pomoći.

Draga vršnjkinjo, nadam se da sam ti makar malo pomogao u tvom problemu i da će posle ovog pisma stvari krenuti na bolje. Ukoliko ponovo osetiš potrebu, slobodno nam piši, mi smo tu.

Puno pozdrava!