Pre neko vreme, možda par meseci, počela sam da se samopovredjujem, da se ”rezem”. Sad mi nije nista bolje i znam da mi treba profesionalna pomoc i zelim je. problem je samo to ne znam kako da kazem roditeljima. oni su dobri roditelji, trude se najvise sto mogu i ja to znam. I oni imaju svoje probleme. (mama je pokusala da se ubije kad je imala 15 godina) Uglavnom, moji problemi nemaju veze sa njima i ne znam kako da im kazem da nakon svega sto su uradili da budem srecna, ja to nisam. Kako da kazem roditeljima?

Draga Ana,

pišeš nam o periodu koji je težak za tebe. Ono što te muči ne deliš sa najbližima, pa si osetila potrebu da podeliš svoje misli i osećanja i čuješ još nečije mišljenje u vezi onoga što ti se dešava.

U pismu nam nisi opisala koji su to problemi zbog kojih se loše osećaš. Navodiš nam da tvoje nezadovoljstvo traje nekoliko meseci. Tokom tog perioda suočavala si se sa određenim problemima i počela si da se samopovređuješ. Vreme prolazi, a ti imaš utisak da se ne osećaš bolje. Smatraš da ti je potrebna profesionalna podrška. Pre toga bi volela da sve što ti se dešava podeliš sa roditeljima, a to do sada nisi mogla. Zadovoljna si odnosom koji imaš sa njima i čini mi se da bi volela da i kroz ovo prolaziš uz njihovu podršku.Ono što te trenutno dosta muči i u vezi čega se pitaš jeste način na koji bi mogla da im saopštiš ono što želiš.

Veliki broj ljudi se nađe u situaciji da ima neke probleme, da oseća nešto ili razmišlja o nečemu što mu je jako teško da podeli sa najbližima. Kada imamo utisak da naši najbliži rade sve što mogu da bi nas usrećili, možemo osetiti krivicu, bes, ljutnju prema sebi, ako nismo zadovoljni. U tim situacijama možemo razmišljati i o tome da li je sa nama sve u redu. Ne znam mnogo o tome šta su razlozi zbog kojih se ti loše osećaš i šta je to što do sada nisi mogla da podeliš sa roditeljima, ali to što si počela da se povređuješ pokazuje mi da je to nešto više od onoga što si u stanju trenutno da podneseš. Skoro sam prošla kroz sličnu situaciju. Slično, u smislu da sam se često osećala možda kao ti sada. Imala sam utisak da sam nezadovoljna, iako su se moji najbliži trudili da urade sve da to ne budem. Ono što je meni tada pomoglo jeste bio razgovor sa njima i to što sam shvatila da je u redu da imam i neke druge potrebe, koje oni nisu u mogućnosti da zadovolje. Kada sam to rekla, shvatili su i oni da neke stvari treba da prođem sama, iako bi želeli da mi pomognu u tome. To je moje iskustvo. Šta je ono što bi tebi pomoglo da se bolje osećaš?

Razgovor sa bliskim osobama o našim dubokim osećanjima i ,,skrivenim“ mislima može da izazove strah i tenziju u nama. Takođe, često nam ta namera i razmišljanje o tome kako će sve izgledati, može oduzimati mnogo energije. Razlozi za odlaganje tog razgovora mogu biti brojni: razmišljanje o tome da ćemo biti odbačeni, da će naši najbliži promeniti mišljenje o nama, da nas neće razumeti, da će smatrati da smo ,,razmaženi“ ili ,,nezahvalni“… Da li ti imaš neki od tih strahova? Šta je najgore što može da se desi ako im ispričaš to što želiš? Razgovor nam može doneti neke teškoće koje nismo imali dok smo ,,ćutali“, ali i nedostatak komunikacije može biti uzrok mnogih problema. Ako ne razgovaramo sa ljudima ostaje dosta prostora za međusobna razmišljanja o tome zašto se tako ponašamo, o čemu razmišljamo i da pomislimo da je to zbog nas ili da oni pomisle da je to zbog njih. Možda su i tvoji roditelji primetili da ti se nešto dešava, ali takođe osećaju da ne mogu da ti priđu i plaše se da ćeš ih odbiti. Nedostatak verbalne komunikacije može da izazove dosta nesporazuma. Međutim, kada razgovaramo, čini mi se da je važno razmišljati o načinu, baš kao što ti sada razmišljaš.

Ako sam dobro razumela iz ovoga što si nam napisala, ti želiš da razgovaraš sa roditeljima. Navela si da imate dobar odnos. Kako ste do sada komunicirali? Da li nešto iz vašeg dosadašnjeg iskustva može da ti bude značajno? Da li ste do sada razgovarali o temama koje su teške za nekog od vas ili bi ovo bio prvi put? Često u tim situacijama razgovora možemo da kažemo kako se osećamo i zbog čega, kao i da pokažemo nama bliskim osobama, da to nema veze sa njima i da su to naša lična osećanja i potrebe. Ti si nam napisala da imaš dobar odnos sa roditeljima, da osećaš njihov trud i ljubav, da tvoji problemi nemaju veze sa njima i da bi ti značilo da im ispričaš to što je teško za tebe. Šta misliš da li nešto od toga možeš da im kažeš ili ne? Ako misliš da ovo ne možeš, u redu je i bilo šta drugo što odlučiš da im saopštiš. Razmisli o tome koji bi to najbolji način bio za odnos koji vi imate.

Navela si u svom pismu i da ne želiš da opterećuješ roditelje jer oni imaju svojih problema, ali i to da je tvoja mama imala problema u prošlosti.  Ne znam da li ste nekada o tome otvoreno razgovarale i na koji način je tebi taj događaj iz njene prošlosti predstavljen? Ipak, tu možda postoji prostor da međusobno razmenite to kako se osećate povodom svega toga. Takođe, ako podeliš sa njom to kako se osećaš, možda ti i ona ispriča nešto detaljnije o tome kako je uspela da prevaziđe taj težak period svoje mladosti.

Razmišljam, da li postoji još neka bliska osoba sa kojom možeš da razgovaraš o tome što ti se dešava, ako već do sada nisi? Ti prepoznaješ da se ne osećaš bolje i volela bi da potražiš profesionalnu pomoć. Meni se, takođe, čini da bi ti podrška neke stručne osobe kao što su psiholog, savetnik, psihoterapeut, mogla značiti. Kada prolazimo kroz period koji je težak za nas razgovori sa stručnom osobom i njihova podrška nam mogu pomoći da se bolje osećamo. Nije lako pronaći osobu koja nam odgovara, ali čini mi se da vredi pokušati. Stručne osobe možeš potražiti u domovima zdravlja i različitim savetovalištima. Sve zavisi od mesta u kojem živiš. Ako osetiš potrebu da nam malo više napišeš o razlozima zbog kojih se loše osećaš ili bilo čemu drugom, možeš ponovo da nam se obratiš.

Meni se čini ohrabrujuće to što ti primećuješ da ti nije bolje i znaš šta bi ti pomoglo. Imam utisak da si ti već počela da radiš na tome. Odlučila si da potražiš profesionalnu podršku, želiš da razgovaraš sa roditeljima i nama si pisala o tome kako se osećaš. Čini mi se da je to nekoliko veoma značajnih koraka za početak. Imaš našu podršku da nastaviš i dalje da radiš na tome što te muči.

Puno pozdrava,

tvoje Vršnjačko savetovalište!