Ovako, imam decka, stariji je od mene osam godina, skoro smo cetiri meseca zajedno. U prva dva meseca se nisam ljutila na njega i nije me nervirao, tokom treceg meseca ljutila sam se ali nisam toliko puno i brzo sam se odljutila… Sada je poceo cetvrti mesec i non-stop se ljutim na njega. Kad treba da se odmori tada ga razumem, umoran je sa posla, kad mu je jedanput izasla alergija zvao me je i ja sam odmah otisla kod njega da vidim u cemu se radi, ali kad meni je meni potreban nije tu. Kad je na poslu, znam da je u guzvi pa mu ne pise, posle mi kaze zasto mu nikad ne pisem prva, ali i kad mu pisem sve isto.. Ima dosta oko cega se ljutim na njega, jednom dok smo razgovarali povisio ton na mene, rekla sam mu da se ne dere na mene, i on reko da to nije isto, posle dan-dva isto smo razgovarali, reko da ne voli ne pravdu i rekoda je povisen ton i dranje isto, vise ne znam sta da radim…. Da li da prestanem da se ljutim? Ili da raskinemo? Ali on mene mnogo voli kao i ja njega, nikad ne zelimo da se rastanemo i cak skoro uvek pricamo o nasem vencanju, naravno kad zavrsim skolu za tri godine.. Stvarno ne znam, poneki put kad sam kuci ja placem jer ne mogu da izdrdjim… Hvala unapred…
Odgovor

Zdravo, M!

Sudeći po tvom pismu, ljubavni problemi te sprečavaju da u potpunosti uživaš u letnjem raspustu. Nego da idemo redom…

Pišeš nam da si u vezi, već četiri meseca,  sa dečkom koji je stariji od tebe. Primetila si kako su na početku veze neka osećanja bila drugačija. Na početku se nisi ljutila na njega i nije te nervirao. Izgleda ti kao da si, s vremenom, postala sve više ljuta na njega. Kako navodiš „Sada je počeo četvrti mesec i non-stop se ljutim na njega“. Ti imaš razumevanja za njegov umor od posla kao i za zdravstvene probleme, ali ti izgleda kao da to nije obostrano. Čini mi se da ti jako smeta kada misliš da on nije tu – a potreban ti je. Izgleda ti kao da ti šalje zbunjujuće signale oko toga ko treba prvi da zove ili piše. I pored toga što oboje gajite velike planove za budućnost i volite se – tebe muče neka pitanja. U dilemi si da li da prestaneš da se ljutiš ili da raskinete? Sva ta osećanja i pitanja kod tebe ponekad dovode do toga da se loše osećaš, ne znaš šta da uradiš i plačeš kod kuće.

Dok čitam ove redove sećam se kako je to biti prvi put u vezi sa nekim s kim planiraš budućnost. Završetak škole, venčanje… sve se čini gotovo na dohvat ruke – samo da nije tih nekih sitnih smetnji. Na početku svake veze uglavnom se sve odvija glatko. Prirodno je da, kako vreme odmiče i bolje se upoznajemo, nailazimo na razlike u mišljenju, nedoumice, ljutnju… Verujem da ti dosta vremena odlazi na razmišljanja o njemu. Takođe, moguće je da ti dosta energije odlazi na ljutnju i preispitivanje. Čini mi se da te ljuti i njegovo ponašanje i njegovi stavovi koji kao da se menjaju iz dana u dan. Oboje ste mladi a mladost i karakteriše proces promena, ispitivanja, premišljanja. Komunikacija može biti komplikovan zadatak kada još uvek nismo ni sami svesni šta želimo od sebe i drugih. Nekada može ispasti da smo nešto „odmislili“ – a nismo rekli, i da smo mnoge stvari podrazumevali. Tu nastaje nerazumevanje. Izgleda mi kao da se osećaš nesigurno i ljutito… kao da su ti neka očekivanja izneverena, i nisi sigurna kako dalje. Zbog toga nas i pitaš kako da prestaneš da se ljutiš ili da raskinete.

Ljutnja može da bude proizvod toga što nešto „nije po našem“ ili zato što nam je situacija nova i ne umemo da se postavimo prema nečemu/nekome bez uplitanja previše emocija. Kada spoznamo zbog čega smo ljuti kao i da li je u našoj moći da to promenimo – na putu smo da se osećamo bolje. Prvo moramo sami sa sobom da budemo iskreni i odgovorimo na pitanje kako je došlo do toga da se tako osećamo. Kasnije bi možda bilo dobro da probaš da sa njim podeliš to kako se osećaš. U trenutku bez napetosti bi mogla da popričaš sa njim zašto nisi zadovoljna i šta bi želela da promeniš u vašem odnosu. Ljubav se ne meri na kantar ali primeri koje si navela možda mogu da posluže da i njemu neke stvari pojasniš. Naravno, treba biti spreman na to da verovatno i druga strana ima svoje mišljenje koje samo nije podelila sa nama. Nekada se dešava da dve osobe vide na potpuno različit način događaje u kojima su učestvovali. Ljudi su različiti i samim tim i pogled na svet im se razlikuje. Način da se dve strane bolje razumeju i pored toga što se razlikuju je upravo uspostavljanje dobre komunikacije i pokušaj da razumeju jedni druge. U slučaju da se ne osećaš dovoljno spremnom na razgovor ima i drugih načina. Možda ne bi bila loša ideja da u trenucima kada te obuzme tuga ili bes zbog neke situacije pribegneš nečemu drugačijem. Pisanju! U situacijama kada ti nije sasvim jasno šta se dešava i zašto se osećaš kako se osećaš možeš da probaš da misli „staviš na papir“. Možda ti pisanje pruži neki novi uvid kada si suočena sa nesporazumom. Takođe, pisanje može i biti vid pripreme koja će prethoditi razgovoru.

Na pitanja koja si postavila samo ti možeš dati odgovor. Ono što će ti sigurno pomoći u donošenju odluka je razmatranje problema hladne glave. Uzmi vremena za sebe i verujem da i sama možeš da dođeš do nekih novih uvida.

Puno pozdrava iz

Vršnjačkog savetovališta!