Zdravo. Imam jedan veliki, veliki problem. Upravo sam saznala da osoba, koju volim najviše u životu, koju sam smatrala da je istinski imam, da me ne laže, ustvari laže svo vreme. Kada sam saznala, a to je upravo sad, tresem se cela, srce mi je sišlo u pete. Boli me misao da je on to uradio. Iskreno, radio je on to pre, ali nisam očekivala da će opet sve da me laže. Osećam se iznevereno, napušteno, trpim i ćutim, ali ne znam zašto, ne plače mi se, ali plačem. Isto kao da je zorom, a boli me stvarno. Možda sam samo oguglala na njega i njegove jebene laže i uvrede. Više ne znam šta da radim sa sobom, bila sam na “duhovno prosvetljenje” ako znate na šta mislim, da budem bolja osoba, da ne lažem, da sam skroz dobra i da shvatim suštinu života. Sjebao me je totalno. Boli me. Želim da umrem. I da, ne plačem sad. Jer sam shvatila da mi je svejedno, toliko puta me je sjebao da jednostavno moja glava više nema za šta da se sekira. Takav je karakter. Šta ću ja. BOLI. JEBENO BOLI.

Zdravo,.

Čitajući tvoje pismo jedino što sam mogla je da naslutim i da razumem kako se osećaš. Nisi nam napisala šta se dogodilo, ali verujem da se radi o momku, tačnije partneru i da je to nešto što se ponavlja i što traje. O čemu god da je reč očigledno je da te boli.

Bol i tugu teško da možemo da izbegnemo kada nas povrede oni koje volimo. Kada nas neko od ljudi koje volimo obmanjuje, laže i kada za to saznamo, osećamo se baš tako kao što si ti napisala: iznevereno, napušteno, boli nas, plačemo neki od tuge, neki od besa ili i jednog i drugog. U takvoj situaciji ljutnja je često osećanje, bilo da je usmerena ka osobi koija nas je izneverila, bilo da je prema nama samima jer smo dozvolili, nismo prepoznali i slično.Kada shvatimo da je neko drugačiji od onoga za koga nam se predstavljao, na primer. Ili ako smo shvatili da nije dovoljno to što nekoga volimo da se promeni, da se verovatno ni vremenom neće promeniti, ni zbog čega i ni zbog koga. Može nam biti teško da se rastanemo sa slikom, tačnije liuzijom onoga što smo voleli i da se pomirimo sa ovom koja nas povređuje, jer to u šta smo verovali zapravo ne postoji ili je samo mali delić šire slike koji nije dovoljan da ublaži ostatak.

Ti u pismu navodiš da je on to pre već i radio, pa i to da misliš da si oguglala na njegove lažov i uvrede. Ti sve vreme opisuješ odnos koji te boli, koji ti ne prija, sa osobom koja te vređa i laže, zbog koje plačeš, ali pošto nigde ne navodiš da taj odnos želiš da prekineš, imam utisak da biraš da ostaneš u svemu tome uprkos tome što nisi srećna.  Verujem da je teško otići od nekoga koga voliš i da verovatno deluje da sve manje boli od rastajanja sa nekim ko ti je, kako kažeš, sve i životu. Iz želje da ostanemo sa nekim po svaku cenu možemo biti u stanju da ga pravdamo do iznemoglosti i da pristajemo na još jednu šansu jer nam prosto deluje lakše. Sa druge strane, kada neko izigra naše poverenje, naročito nekoliko puta, obično ga nije lako ponovo steći. Pored nepoverenja može se desiti da uhvatimo sebe kako smo stalno u strahu i u grču da se to ne ponovi. Uvek imamo i opciju da se stvarno više neće ponoviti to što je uradio. Tako da ono što nam deluje manje boljno na prvi pogled može doneti više bola nego što na prvi pogled deluje. Naravno, niko ti ne može reći šta je to što treba da uradiš, naročito kada ne zna, kao u ovom slučaju, ni o čemu se tačno radi.

Pominješ “duhovno prosvetljenje” i da želiš da budeš bolja osoba i da shvatiš suštinu života. Ne znam na šta misliš kad kažeš da želiš da budeš skroz dobra osoba. Da li to znači da ne misliš za sebe da si skroz dobra ili da misliš da nisi dovoljno dobra? Da li je loš neko ko nije fer prema drugima ili prema sebi? Verujem da to nije pitanje na koje se može dobiti jednostavan odgovor. Takođe, verujem da ti nije strano da, pre svega, treba da budemo dobri prema sebi, da vodimo računa o sebi i svojim potrebama. Da dozvolimo sebi da se osećamo i dobro i loše i srećni i manje srećni i ljuti, sva ta osećanja su deo nas javjaju se sa razlogom i treba da im  damo prostora, da ih prepoznamo, ne da ih potisnemo. Negativna osećanja nisu odlika loših ili slabih osoba. Ni ako su neki naši postupci pogrešni, da ne kažem loši (po nekim našim merilima), ne znači da smo onda i mi loši. Ja imam utisak da mi u tome pomaže i negovanje dobrih odnosa sa ljudima koji me čine srećnom, koji su mi oslonac i podrška, kako bih i ja mogla da budem isto za njih i za druge. Naravno time se nećemo zaštititi od razočaranja u druge i tuge zbog toga, ali to su sve stvari koje čine život.

Pozdrav iz Vršnjačkog savetovališta