Cao svima!Imam 14 godina.Svakog dana za svaki zalogaj slusam kako
sam se udebljala,kako ne smem da jedem slatko i sendvice i testa vec samo
voce i povrce da bih smrsala.Mnogo volim uske farmerice i sad su mi poceli
govoriti da treba da nosim siroke da bi se sakrila moja debljina jer mi
uske uzasno stoje a siroke mrzim.Stalno mi govore da sam klosarka.Mozda vi
smatrate da je ovo glupo al ja nmg da podnesem da mi neko stalno pridikuje
o necemu.Sestre me izludjuju!Zle su i pohlepne.Sta god uradim ja sam
kriva!Mama mi ne veruje!3 osobe koje sam smatrala bff su me jednostavno,bez
razloga napustile.Jedna od njih je pocela pricati lazi o meni i sto je
najgore svi joj veruju!Kuci mi broje sve,koliko sam para
potrosila,zalogaje,sto sam kupila sok ne vodu…Zelim pobeci iz kuce i
svake noci placem jer nemam kome da se obratim.Imam,baki al ona tu nista
puno ne moze da uradi…Znam da ovo vama deluju kao normalni tinejdzerski
problemi ali mene ovo zaista muci i nmg da trpim te svake noci ne mogu
zaspati vec razmisljam ili da pobegnem od kuce ili da se ubijem…Molim vas
pomozite mi,nzm sta da radim.P.S.Izvinite ako ima gresaka sada je 03:23
ujutru i suze mi magle vid…

Zdravo, vršnjakinjo!

Cenimo što si odabrala da nam se obratiš u trenucima kada ti je teško i tu smo za tebe. Svim pismima koja nam stignu se posvećujemo u potpunosti i svaki problem je vredan truda. Ali da krenemo redom…
Pišeš nam da imaš 14 godina i da ti je noću teško zbog problema koje imaš u toku dana. Loše se osećaš zbog toga što ti često skreću pažnju na tvoj izgled i kilažu. Kažeš da te nazivaju „klošarkom“ i to te vređa. Čini ti se da stalno slušaš pridike i verujem da ti je to dojadilo. Ne osećaš da tvoja okolina ima razumevanja za tebe. Kažeš da ti ukućani „broje sve“ i da je jedina osoba kojoj možeš da se obratiš baka, ali ona nema moć da nešto promeni. Osim ponašanja ukućana, povredilo te je i što se osećaš napušteno od tri nekada jako dobre drugarice i nije ti jasno zašto se to desilo. Od drugarica koje su ti ranije bile bliske tvrdiš da jedna priča laži o tebi i da joj okolina veruje.
Čitajući ove redove stekla sam utisak da ti pritisci sa raznih strana ne daju da uživaš u svom tinejdžerskom periodu života. Toliko razmišljaš o svemu što ti se dešava da ne možeš ni mirno da spavaš. Verujem da si izmorena i od razmišljanja i od nespavanja. I od analiziranja i od plakanja. Iako nisi navela da li si ti sama nezadovoljna svojim izgledom dosta te pogađaju opaske okoline i utiču na tvoje samopouzdanje. Nije retkost u pubertetu (ili što bi ti rekla tinejdžerskim godinama) da se kod nekih devojaka fizički izgled promeni za relativno kratko vreme. Promena kilaže koja ide uz druge psihičke (promene raspoloženja, stavova, razmišljanja i sl.) i fizičke promene (bubuljice, maljavost…) može da učini da se osetimo nesigurnima, kako u sebe tako i u svoju okolinu. Stvari za koje smo do juče bili sigurni da će ostati nepromenjene još dugo vremena – danas više nisu iste. U celoj situaciji odmaže i to što te zbunjuje razilaženje sa dojučerašnjim najboljim drugaricama. Doživljaj menjanja i nestalnosti uliva nesigurnost u svakodnevicu i može se desiti da poverujemo da nas niko ne razume. Druženje sa vršnjacima može biti otežano i zbog činjenice da se te promene dešavaju i njima, ali ne svima u isto vreme ni u istom obimu. Može se desiti da smo drugim ljudima nejasni skoro jednako koliko su i oni nama.
Moguće je da je u pitanju jako loš period, ali ukoliko oceniš da traje predugo valjalo bi smisliti neki konstruktivan plan. Iako spominješ beg od kuće i samoubistvo kao nešto što ti je padalo na pamet, čini mi se da si svesna da to nisu rešenja. Tvoja odluka da nam pišeš je put u dobrom pravcu. Verujem da ti se nekada učinilo da je sve zajedno teško i nerešivo, ali kao što si uspela da sa nama podeliš šta ti sve smeta, možda uspeš to da uradiš i u razgovoru uživo. Kažeš da, osimbaki, nemaš kome da se obratiš, ali predlažem da još jednom razmisliš da li postoji još neko. Pitam se da li postoji neka osoba od poverenja iz tvoje neposredne okoline sa kojom bi mogla da podeliš šta ti leži na duši? Ukoliko smatraš da ne postoje druge osobe sa kojima bi mogla da podeliš deo svojih razmišljanja treba uzeti u razmatranje i neke druge opcije. Ne znam da li si imala ranijeg iskustva sa posetom školskom psihologu ili pedagogu. Iako mi nije poznat tvoj stav po pitanju traženja pomoći sa strane, pozivam te da razmilsiš da li bi ti možda baš to pomoglo. Živa reč, pogotovo sa ljudima koji su se školovali za rad sa mladima i razumevanje poteškoća na koje oni nailaze može biti od pomoći. Iako oni nisu tu da daju rešenja – mogu nam pomoći da probleme sa kojima se susrećemo sagledamo sa neke nove strane i budemo u prilici da pomognemo samima sebi.
Ukoliko budeš bilo kada želela da nam se obratiš ponovo, budi slobodna da to i učiniš. Bilo da želiš da nas obavestiš o nekim promenama ili poželiš da nam pobliže objasniš nešto ukoliko se nismo dobro razumeli – tu smo za tebe!
Prozdravi iz
Vršnjačkog savetovališta!