Evo ovako, imam 16 god, veliki sam pesimista i takav sam zbog ljubavi. Sve mi otprilike ide odlično, sreća je uglavnom na mojoj strani kao i vreme. Drustvo i ljubav mi nisu jača strana. Sto se tice društva, trudim se da sa svima budem okej i to mi ide od ruke, nikome u društvu nisam manje više naklonjen, sem jednoj drugarici. Ona je jedina osoba koja je u stanju da prihvati moje društvo tj prisustvo bez problema, mada i ona počinje da me sve češće izbegava. Društvu sam dobar samo kad mogu da im pomognem ili kad trebam da ih saslusam, msm na njihove probleme, kad bi ja počeo o svojim problemima svi bi pobegli. Stoga ja pokušavam da pronadjem sebi neko drugo društvo, mada mi to ne polazi za rukom jer sam grozan u sticanju novih prijatelja. Zato ja od vas tražim savet koji bi mi pomogao da se na neki način opustim i nadjem svoje pravo društvo. Uzmite u obzir da sam 99 godiste i da sam krenuo godinu dana ranije u školi pa je većina mog drustva 98 godište. Ako mi date zanimljiv savet rado cu sa vama podeliti svoje ljubavne muke, tako da njih ostavljam za sledeći put, posto nzm da li cu dobiti odgovor na ovo ali čisto sumnjam.

Dragi vršnjače,

Naravno da ćeš dobiti odgovor na svoje pitanje, vršnjačko savetovalište postoji zbog tebe i svih drugih mladih osoba kojima je potreban savet ili pomoć. Iz dugogodišnjeg iskustva našeg tima koji odgovara na brojna pitanja mladih ljudi, možemo tvrditi da nema tog problema koji nije moguće razumeti, pronaći različite pristupe u rešavanju, a samim tim podrškom otvoriti vrata za pronalazak rešenja. Pažljivo sam pročitao tvoje pismo i razmislio o tome kako da te posavetujem.

Iz tvog pisma vidim da osećaš izvesne poteškoće u građenju odnosa sa vršnjacima. Imaš jednu drugaricu sa kojom deliš probeme, smatraš da si vrlo otvoren kada je potrebno saslušati druge, ali da osećaš da ta otvorenost često nije obostrana. Kažeš da bi čak ”drugi pobegli” kada bi počeo da pričaš o svojim problemima. Imaš veliku želju da nađeš nove bliske osobe sa kojima bi komunicirao onako kako ti sada nedostaje da komuniciraš, ali spominješ da ti to ne polazi od ruke. Spominješ i starosnu razliku, a to je da si uglavnom od svih drugova iz škole mlađi jer si krenuo ranije u školu.

Druženje u svim svojim oblicima, bilo da je to zabava ili da su to ozbiljni razgovori, podrazumeva jedan otvoren odnos razmene. Ta razmena znači da jedni drugima nešto pružamo, da primamo to što nam drugi pružaju, da bi se tako stvori jedan odnos u okviru kog zajedno rastemo, dopunjavamo se i zadovoljavamo najrazličitije potrebe. Ovako shvaćeno prijateljstvo samo po sebi govori da nije moguće spojiti sve ljude na ovom svetu, to jest, nije moguće od bilo koje dve osobe napraviti prijatelje. Eventualno je moguće od bilo koje dve osobe postići da imaju korektan odnos, ali za prijateljstvo je potrebno da se poklopi više karata. Ljudi se moraju negde pronaći, moraju pronaći makar najmanji zajednički sadržalac, koji će ih povezati. To ne znači da moraju da budu ”isti”, da imaju potpuno iste misli i interesovanja, već je potrebno da kroz gorepomenuto pružanje imaju osećaj ispunjenosti. Pored samog sadržaja koji možemo pružiti nekome, a u sadržaj spadaju naše teme za razgovor, znanja, ideje, humor, postoje i različiti intenziteti u potrebi za druženjem. Nekome je potrebno više komunikacije, a nekom manje. Nekome je potrebno puno vremena da se otvori, katkad i po više godina, dok postoje osobe kojima otvaranje nije problem i to mogu da pruže već nakon nekoliko viđanja sa njima. Postoje osobe koje se prijatnije osećaju u grupi, a tu su i oni kojima najviše prija razgovor ”1 na 1”.

Mogao bih još primera da navedem, ali verujem da si do većine tih kombinacija došao i sam, razmišljajući o vršnjacima i prijateljstvu uopšte.  Ono čemu se trebamo posvetiti je činjenica da, kako kažeš, nisi zadovoljan sa stvaranjem tih odnosa, jer smatraš da društvo ima potrebu da te izbegava.

Prvo što mi je palo na pamet i želeo bih da podelim sa tobom je činjenica da si spomenuo da imaš jednu drugaricu. Voleo bih da si nam više pisao o njoj, a sad ću ti reći i zašto. Želeo bih da čujem kakva je ona, jer bih onda stvorio uvid u to kakve tebi osobe prijaju, ali i kakvim osobama ti prijaš kao drug. Zato bismo možda mogli zajedno da se zapitamo koje su to osobine? Možda baš u vašem odnosu leži dobar deo odgovora kako sklapati nova prijateljstva. Tačno je da smo svi posebne osobe, ali principi razumevanja između ljudi nisu toliko različiti. Da li je ona puna razumevanja? Da li je lakše zato što se dugo poznajete, pa za mnoge teme nije potrebno praviti velike uvode kako biste se razumeli?

Takođe, zapitao sam se zašto kažeš da bi drugi pobegli kada bi im pričao o svojim problemima. Zašto bi tvoji problemi bili takvi da drugi ne žele da ih čuju? Tačno je da možda nemamo svi iste probleme, ali je još tačnije da svi imamo potrebu da podelimo nešto sa drugima, kako bismo dobili viđenje iz druge perspektive. Zato se ne trebamo ustručavati da pokušamo, ne možemo izgubiti mnogo. Da li postoji razlika u načinu kako ti drugima prilaziš u odnosu na to kako oni pristupaju tebi?

Za građenje odnosa nije potrebno truditi se da budemo okej sa svima. Potrebno je biti iskren, potrebno je prilaziti ljudima koji nas zaista privlače svojim ukupnim ponašanjem, spontano im davati do znanja da želimo bolje da ih upoznamo. Naravno, ne kažem da to radiš već samo dajem primer, može biti opterećujuće ako previše na početku insistiramo na odnosu, to može neke ljude odbiti. Ponekad se ljudi uplaše kada im pružimo mnogo na početku, jer nisu sigurni da to mogu da isprate. Zato je jako važno pratiti, osetiti taj puls uz pomoć kod se spontano možemo otvarati.

Za taj puls nažalost i na sreću nema univerzalne formule. Pogotovo zato što je on kod svakoga drugačiji. Zapitaj i sam sebe, kojim intenzitetom voliš da upoznavanje teče. Sigurno u tvom okruženju ima ljudi koji su slični po tom pitanju.

Takođe, veoma si mlad. Ljudi u tvojim godinama se još uvek pronalaze, definišu kao osobe, menjaju. Neću da umanjujem tvoj problem, ali poznajem mnogo mladih ljudi koji su i do dvadesete godine promenili nekoliko različitih društava, menjali čak i osobe koje smatraju najbližim prijateljima, baš zato što se konstantno razvijamo.

Dragi vršnjače, moj poslednji savet u ovom pismu će biti taj da bih voleo samo da se ne plašiš da probaš da gradiš nove odnose, jer pokušaj može biti samo bolji od misli da će unaprad neko da se odalji od tebe. I ako se to ponovo desi, znaj da nisi jedini. Svaka osoba koja vidno daje do znanja da ne želi druženje je i sama to osetila na svojoj koži. Gledaj na to kao na prirodnu nepodudarnost. Kada se sve kockice slože, znaj da će pravi ljudi naići. Možda su oni već tu u tvojoj blizini.

U pismu spominješ i ljubavne probleme. Naše savetovalište funkcioniše po principu jedno pismo – jedan odgovor, ali svakako, ako se osećaš nedorečeno, piši nam. Tu smo da saslušamo i potrudimo se da ti što bolje pomognemo.

Veliki pozdrav!