Vrsnjacko savetovaliste

studiranje

Moje muke pocele su sa studiranjem. Uvijek sam bila odlican djak I skola mi je bila na prvom mjestu. Upisala sam medicinu, upala na budzet I nikada se nisam osjecala ovako jadno. Ucila sam anatomiju I tesko mi je islo jer se mora uciti napamet. Te prve sedmice nisam ni spavala ni jela. Izgubila sam motivaciju pa mi se ni ucilonije (sto mi se nikad prije nije desilo). Obicno koliko je god nesto tesko ja se trudim I ne bih odustala nema sanse. Razgovarala sam sa psihologom (prekomaila) I on mi je rekao da ne odustajem da nisam jedina kojoj se to desilo I tako nastavila dalje. Sacekala da prodju prva dva kolokvija I polozila. Ocekivala sam da ce mi to vratiti motivaciju za ucenjem, ali nije. Ne osjecam se srecna u ovome I strah me da cu se kasnije jos vise razocarati. Osjecam da ne dajem svoj maksimum I to mi teskopada.Prije sam ucila I davala sve od sebe,a sad mi je muka samo kad pomislim da moram uciti. Ne prepoznajem se. Osjecam se pomalo izgubljeno. I kada pomislim o prebacivanju opet imam strah da cu pogrijesiti u izboru I sve mi izgleda tako nemoguce.Stalno mislilm kako necu uspjeti I da odmene nece nista biti. Svesam se nadala da ce moje prilagodjavanje biti kratkotrajno, ali izgleda da ce trajati vjecno I da se sve vise gubim. Mislim da samo izantomije kasnim 100 strana. A ostale predmete nisam ni pocela uciti. Ovo me podsjeca na moj vozacki gdje sam isto u startu dobila odbojnos tprema tome. I ta cijela obuka mi je bila kao neko mucenje.Polozila sam to I drago mi je sto sam se rijesila. Ali nemam nikakv uzelju da sjednem u auto I vozim. Isla sam sa tatom prosli vikend na selo I u sebi sam se molila samo da ne kaze da vozim ja malo. Nemam nimalo volje za ovim. Kad vidim druge kako vole to stoucimo i kako imaju jaku motivaciju osjecam se katastrofa.Uvijek sam se divila ljudima koji su srecni i zadovoljni u tome sto rade.Cini mi se da meni nece nikada biti tako.Najradije bih voljela da prespavam cijeli dan samo da ne ucim, ali ne mogu. A vidim i da moje ucenje nije kvalitetno.Jako malo naucim i prebrzo zaboravljam. Evo u posljenje vrijeme radimo lobanju koja meni nikako ne ulazi u glavu ustanem odmorna I za nekih 5-6 sati vidim da sam naucila samo 10-ak recenica. (naravno sa pauzama). Ne znam sta da radim sa sobom. Bojim se da cu opetpogrijesiti ako promijenim fakultet, ali ovako vise ne ide.

Draga,

pišeš nam o promenama sa kojima se suočavaš u poslednje vreme. Dosta toga što trenutno proživljavaš je novo za tebe, preplavljuju te osećanja i pitaš se šta dalje.

U pismu nam opisuješ probleme sa kojima se suočavaš od kada si upisala fakultet. Do sada si bila odličan učenik i odgovorno izvršavala svoje obaveze u školi. Sada se trudiš, ali ne osećaš zadovoljstvo i koliko god da učiš osećaš kao da možeš više i da to nije tvoj maksimum. Položila si dva kolokvijuma, ali osećaš kao da još mnogo toga nisi uradila. Razmišljaš o mnogim stvarima i preispituješ se. Nisi sigurna da li si zadovoljna izborom fakulteta, ali te plaši da ćeš pogrešiti i ako promeniš fakultet. Čini mi se da ima više pitanja na koja bi volela da znaš odgovore. Želiš da doneseš neke odluke, ali se plašiš posledica.

Pre svega želim da ti napišem da samčitajući tvoje pismo razmišljala o tome kako je sigurno potrebno mnogo ulaganja i energije da nastaviš da se trudiš i učiš i pored osećanja i misli, koje ti odvlače pažnju i koncentraciju.

Period završavanje srednje škole i upisivanja fakulteta je stresan za većinu mladih osoba. To je vreme kada imamo utisak da donosimo odluke koje će najviše uticati na naš život. Čini nam se da je to što odlučimo konačno i nepromenljivo. Kada upišemo fakultet dolazimo u jedno nove okruženje, koje se razlikuje od srednje škole. Imamo nove profesore, nove predmete, nove ljude koji nas okružuju, obimnije gradivo, tempo učenja i odgovaranja se razlikuje… Kada pogledamo sve one knjige, skripte i razmišljamo o tome šta je sve ispred nas, deluje nam kao da mi to nikad nećemo stići i da nećemo uspeti. Zbog svega toga većina osoba koje su na početku studiranja se susreću sa preispitivanjima i strahovima, koji su slični ovima sa kojima se ti sada suočavaš. Skoro sam i sama prošla kroz taj period kada sam razmišljala i pitala se da li ću uspešno izvršiti sve obaveze koje su ispred mene. Čini mi se da je meni u tom trenutku malo olakšalo kada sam više razmišljala o načinima na koje mogu to da ostvarim i fokusirala se na akciju, a manje razmišljala o posledicama do kojih će to dovesti. To je nešto što je meni pomoglo. Šta misliš šta je ono što bi tebi pomoglo u ovoj situaciji da se bolje osećaš?

Iz ovoga što si nam opisala deluje mi da si na vreme i odgovorno izvršavala svoje obaveze, da si bila posvećena školi i sada fakultetu, da se preispituješ kako i šta si sve uradila i šta je to što bi još mogla da uradiš…Čini mi se da je sve ovo nešto što je značajno i može da ti pomogne da stalno radiš na sebi i trudiš se da napreduješ. Međutim, problem nastaje kada smo fokusirani samo na to šta nismo uradili, a propustimo da vidimo i osetimo zadovoljstvo zbog onoga što smo uradili. Često nam može pomoći da nastavimo dalje olakšanje koje osetimo kada bar neku obavezu završimo.

Napisala si nam da si se u vezi ovog problema dopisivala sa psihologom preko mail-a. Da li si sa nekim razgovarala o ovome što te muči? Možda bi ti razgovor sa nekom bliskom osobom u koju imaš poverenja mogao biti značajan, kao i odlazak kod nekog stručnog lica kao što su psiholog ili psihoterapeut. U mail-u možeš da napišeš mnogo toga, ali uz to bi ti možda prijalo i da porazgovaraš sa nekim, ako već nisi. U razgovoru sa bliskom osobom ili stručnim licem možeš da kažeš sve što želiš, čuješ i vidiš povratnu informaciju i dobiješ podršku u trenutku kada ti je to potrebno. Često nam stvari o kojima razmišljamo zvuče drugačije kada ih glasno izgovorimo.

Iz pisma vidim da si volela da učiš. Da li postoji još nešto što voliš da radiš što bi ti pomoglo da se opustiš u pauzama od učenja? To može da bude čitanje nekih drugih sadržaja, slušanje muzike, odlazak u šetnju, bavljenje nekim sportom, druženje sa prijateljima ili neka druga aktivnost koju voliš….

Pisala si nam o tvom nezadovoljstvu i strahu od neuspeha. Da li ima nešto zbog čega si zadovoljna što si tu gde jesi? Da li je bilo trenutaka od kad si upisala fakultet kada si bila srećna? Ako je bilo kako su oni izgledali? Prepoznala si tvoja ponašanje i osećanja tokom i nakon polaganja vozačkog ispita i deluje ti da to može da ti se desi i na fakultetu. Naše ponašanje i osećanja mogu da se ponavljaju u različitim situacijama, ali to i ne mora da se desi. Međutim, čini mi se važno što se ti preispituješ sada na početku i želiš da budeš sigurna da je to ono što želiš.S obzirom na sve promene karakteristične za ovaj period života neki mladi odlučuju da pauziraju godinu dana, dok ne shvate šta žele dalje, neki su zadovoljni izborom fakulteta i uvide da je to baš ono što su želeli, neki menjaju fakultete na početku, neki nakon godinu dana, neki pred kraj fakulteta, a ima i onih koji završe fakultete, pa nakon toga odluče da žele da rade nešto drugo i pronađu način za to… Pored ovih koje sam ti nabrojala u redu je i svaka druga opcija za koju misliš da ti odgovara.Dešava nam se da mislimo da nešto želimo, a kada to ostvarimo, shvatimo da to nije to. Čini mi se da je važno znati i šta ne želimo, da bi nastavili potragu za onim što će nas ispuniti zadovoljstvom.Često nam je teško da donesemo odluke koje nam se čine važne i još nam je teže što ne znamo kakve će posledice one izazvati. Međutim, u redu je kada smo sigurni i spremni na promenu, ali i kada nismo u mogućnosti da odmah jasno vidimo neke stvari, opustimo se, damo sebi prostora i neko vreme ne odlučujemo. :)

Mi smo tu i podržavamo te da se ponašaš u skaldu sa tvojim mislima i osećanjima i nadamo se da ćeš donositi odluke zbog kojih ćeš biti zadovoljnija. Možeš uvek ponovo da nam se obratiš, ako osetiš potrebu za tim.

Puno pozdrava,

Tvoje Vršnjačko savetovalište!