Pre neko vreme, možda par meseci, počela sam da se samopovredjujem, da se ”rezem”. Sad mi nije nista bolje i znam da mi treba profesionalna pomoc i zelim je. problem je samo to ne znam kako da kazem roditeljima. oni su dobri roditelji, trude se najvise sto mogu i ja to znam. I oni imaju svoje probleme. Pročitaj celo pismo Kako da kazem roditeljima? →

Zdravo.To sam ja,devojka od pre godinu dana,16-godisnjakinja koja svaki dan pomislja na samoubistvo.Pa,zelim vam reci kako stvari sada stoje.Vise ne pomisljam na suicid,i shvatam da sve sto sam pricala bilo je bezazleno i glupo od mene.Suicid nije resenje za probleme.Shvatila sam da se meni i dalje zivi,iako mi zivot nije savrsen.Evo kakve su sada stvari. Pre manje od mesec dana pocela sam ici psihologu.Na neki nacin mi je to malo pomoglo.Ispricala sam joj moju pricu u detinjstvu,suze,probleme..a ona mi je rekla da je to nista.Kako moze da bude “nista” kada zelim da nestanem(toliko se lose osecam),kada me proslost nikada nece napustiti,ili kako da kazem,ne moze da me napusti.Sve ono sto se desilo,u srcu mi je,i dalje..boli! Bas pre nekoliko dana,pricala sam sa bratom.Slucajno sam videla ime jedne osobe na fejsbuku koja me mnogo nervira. Pročitaj celo pismo Pomozite! →